POLITIČKI ŠAMAR ZA DODIKA. ALEKSANDAR POPOV OTKRIVA: Vučić je odbacio Dodika, htio je to učiniti i mnogo ranije, ali pazite šta se sada sprema…

Aleksandar Popov, predsjednik novosadskog Centra za regionalizam i počasni građanin Grada Sarajeva, govorio je za „Slobodnu Bosnu“.

Dotaknuli smo se aktualne političke situacije u Bosni i Hercegovini i Srbiji, vanrednih entitetskih predsjedničkih izbora u RS-u, energetskoj krizi koja je sve bliže, te onome što slijedi u političkim odnosima između Beograda i Banje Luke.

Kakva je trenutna situacija u Srbiji vezana za demonstracije protiv režima, Ćacilend, Vučićev pritisak na studente, prijetnje…

Trenutno je to neka vrsta pat pozicije. Ovde se mešaju dve stvari. Jedno je ono što se zbiva kada je reč o vlastima, što se dešava na unutrašnjem planu, gdje Vučić ne može da iskontroliše situaciju.

A drugo je stvar, a u isto vreme se dešava, mada to nije sučajno, da je izložen i velikim pritiscima spolja, jer je konačno razobličeno njegovo licemerje u odnosu na Evropu, Rusiju i Ameriku. Tako da od ta četiri stuba spoljne politike, praktički jedan po jedan se izmiču i mislim da tu sam predsednik više ne zna gde udara, da mu stvari izmiču kontroli.

Kada je reč o protestima, videli ste da oni imaju svoju kulminaciju u nekom trenutku, ali onda se čini kao da su u padu, međutim oni su raspršeni na velikom terenu, tako da se malo – malo nešto dešava, da li u Valjevu, da li u Novom Sadu, da li u Beogradu…

Sad je ključna stvar štrajk glađu koji je započela majka jednog od poginulih ispod nadstrešnice u Novom Sadu, Stefana Hrke-Dijana, koja je fermentisala na neki način sve ove proteste. Kada je ona počela strajk glađu došlo je do malo žešćeg okršaja između Vučićevim pristalica okupljenih u Ćacilendu i pobunjenih građana, studenata.

Ovde je bio jedan veliki auto-gol čak i kod onih koji na neki način glasaju za Vučića ili za njegove pristalice, napravljen je time što je iz Ćacilenda, u večeri kada je Dijana Hrka započela štrajk glađu, da se iz Ćacilenda orila muzika i to krajnje ogavna pesma Baje Malog Knindže. Puštali su pesmu „Traži majka sina svoga“.

To je auto-gol, jer ako bi bilo koji Beograđanin tako bučno puštao pesmu iz svog stana, komunalna policija bi intervenisirala.

Ovde puštaju pesme preko jakog ozvučenja koje čuje pola grada i to ceo Beograd sada vidi i vidi taj prostakluk koji se širi iz Ćacilenda, vide te prostake koje su tamo i da su to osobe sa kriminalnim dosjeima i onda to samo dalje kruni podršku režimu i pokazuje njegovo pravo lice.

Tako je bilo i sa studentima koji su iz Novog Sada pešačili i pored sportske hale u Inđiji, morali su spavati pod otvorenim nebom.

To je slika ovog bezočnog režima koji nema empatije, koji sve rade da sačuvaju svoju poziciju i da ne zaglave zatvor, a ja se nadam da će to skoro biti kada siđu sa svoga položaja i kada konačno profunkcionišu institucije u ovoj državi.

Koliko se krizna situacija u zemlji osjeti zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije?

-Za sada građani to ne osete kao za vreme Miloševića kad su bile sankcije, kad su benzinske pumpe bile iza živih ograda u kanticama.

Dok ne dođe do eventualno takve krize, znači da na pumpama nema goriva, za sad ima goriva, ali možeš kupiti samo za gotovinu, za eure i ko ima kompanijske kartice.

Dakle, za sada se ne oseća to, jer ima i drugih snabdevača osim NIS-a, tako da za sada nema nestašica.

Kad se to desi onda će to izazvati dodatni bes građana. Od ovog režima koji se hvali svojim rezultatima očekivalo se da imamo stabilnu energetsku situaciju, a ovo se od strane režima predstavlja kao mana s neba, kao ova kiša koja je došla, pa ne možemo da je zaustavimo.

Ljudi shvataju da je to stvar jedne pogrešne politike koja je vođena sve vreme, od neuvođenja sankcija Rusiji, pa vidimo sad kako nam Rusija lepo vraća.

Ne pada joj napamet da preda svoj deo u NIS-u ili da gasni aranžman produži na duže vreme nego do kraja ove godine.

Pa ćemo i s jedne i s druge strane ostati bez energenata, zahvaljujući „bratskoj pomoći“, „bratskoj ljubavi“, „bratske Rusije“ koja se stano propagira putem naših medija i od strane naših zvaničnika. Zato je i od Evrope stigao taj šamar da jednostavno se ovde vodi anti-evropska kampanja.

Ako je strateški cilj Srbije da uđe u Evropu, znači, ne može se stvarati evroskepticizam i govoriti ružne reči na račun Evropske unije i njenih zvaničnika, a sve pohvale i druge stvari koje nisu primerene jednoj suverenoj državi, idu prema Rusiji.

Na primer, otvaranje ovog „Ruskog istorijskog društva“ u Srbiji, gest koji je uradio Aleksandar Vulin, blizak režimu i Vučiću. To je dodatna kap u moru grešaka koje je pravio ovaj režim da oteža položaj našim građanima i energetsku situaciju koja može da bude dramatična.

Što je s medijima koje Vučićev režim želi ugasiti?

-Kad je o tome reč kako građani gledaju na stvari i ovo što se dešava u Beogradu sa tim bahaćenjem. Sve je više građana koji su ranije gledali isključivo režimske medije, npr. Pink, Informer, Prvu, itd., a sada, pošto N1 televizija stalno prenosi proteste sa lica mesta uživo, dobar broj takvih građana okreće se N1 da vidi šta se stvarno dešava.

Ja to vidim po svojim komšijama koji odjednom okreću program na N1 i zato je to trn u oku našemu režimu koji bi gledao da uguši i to malo glasa istine. N1, Nova, Danas, Radar od štampanih medija, režim gleda da ih uguši kroz razne mahinacije i dogovore koje su suprotni evropskim pravilima i principima.

Ja se iskreno nadam da će oni opstati, ali vidim da građani polako gube veru i ove medije koji su toliko napadni. Kad pogledate Informer, to nije televizija, to nije novina, to su propagandni mehanizmi po načinu na koji se etiketiraju protivnici. Po zanemarivanju svih pravila novinarske profesije, da se daju lični podaci o ljudima, da se najintimnije stvari iznose.

Da se vratimo na Bosnu i Hercegovina. Čini se da je konačno „puklo“ između Vučića i Dodika. Slažete li se s tim i što mislite da bi se moglo dogoditi nakon vanrednih izbora u bh. entitetu Republika Srpska?

– Dodik je odigrao samo ono što je igrao i sve ranije vreme. On je bio dobar sa svima koji su bili na vlasti u Srbiji. Bio je dobar sa Tadićem, pa sa Kruštunicom i Veljom Ilićim.

Kasnije kada je došao Vučić, onda su odjednom postali braća.

Mislim da je on Vučiću trebao kao neki dodatak na svim događajima koji se ovde obeležavaju i koji se uklapaju u koncepciju „srpskog sveta“.

U jednom vremenu Dodik je više bio u Beogradu nego u Banjaluci.

Napravio je deal s Amerikancima, tu je i otkačio Putina s kojim se viđao jednom u 3-4 meseca i napravio je deal da mu konačno skinu sankcije i kao da ništa nije bilo. Međutim, ostale su na snazi one presude Suda BiH. I mene je iznenadio taj zaokret u američkoj politici.

Očekivao sam da će na 30. godišnjicu Daytona da se napravi možda i Dayton 2, ali u svakom slučaju da se BiH napravi funkcionalnom državom kao servis svih građana.

Dodik sada baca drvlje i kamenje na Schmidta, a Schmidt faktički nije ni primenio u punoj meri Bonska uvlašćenja koje su izglasale članice Saveta za implementaciju mira. On čak i to nije u punoj meri ni primenio. Međutim, ova sada floskula koja vlada, a stav je Amerike da faktički treba da se okonča ovo stanje neke vrste protektorata i prepusti konstitutivnim narodima da se sami dogovore – to ne drži vodu.

Iz dva razloga. Prvo što smo videli kako se oni do sad dogovaraju, prave dealove, nabacuju lopte jedan drugom.

Predstavnik bošnjačkog naroda kaže da treba napraviti unitarnu BiH, onda Dodik traži alibi i kaže da je takva Bosna uperena protiv Republike Srpske i da treba referendum o izlasku. A drugo je što se mandat visokog predstavnika mora okončati time što bi za 30 godina BiH konačno prestala da bude bolesnik na Balkanu. Evo, ljudi, konačno je ta država stala na svoje noge i više nema potrebe da je bilo ko protektoriše.

U najgorem trenutku, kada je sve na ivici raspada, oni se zalažu za povlačenje visokog predstavnika i za dogovor tri naroda koji nikad nisu ni mogli da se dogovore.

Što režim u Beogradu očekuje od izbora u bh. entitetu Republika Srpska?

-Što se tiče stanja u Republici Srpskoj, ja mislim da će ovo sve što se dešavalo sa Dodikom imati uticaja na izbore, kakav će ishod biti ja to ne mogu odavde da prognoziram. Vučić i Dodik tipuju na nekoga na koga bi iza zavese mogli da vrše uticaj i da faktički oni i dalje budu vladari iz senke.

Vučiću Dodik više faktički ne treba.

Da je prošli put pobedila Jelena Trivić on bi i tada hladno otkačio Dodika i s njom bi napravio nove dealove. Tako da je Vučiću i režimu u Beogradu savršeno svejedno ko će biti tamo, samo neka ispunjava ono što Beograd želi od njih. A to je i taj „srpski svet“ koji malo – malo pa iskoči iz kutije.

Jedini lider Srba u okruženju, Milorad Pupovac je u nemilosti Beograda. Evo čak se sprdaju u Politici. Bio je napad na njega u centru Zagreba.

Iz jednog stana su bacili na njega otpatke hrane i sad Politika broji da su bila tri ćevapčića bez lepinje i da je bila neki limun. Krajnje sraman način. Ali zato imaju Mandića koji je odavno u Crnoj Gori.

Zato su imali i Dodika. Nadaju se da će imati i onoga koji će zameniti Dodika. Da će opet biti pod uticajem Beograda.