Gasovod koji podržavaju SAD mogao bi smanjiti zavisnost Bosne i Hercegovine od Rusije, ali Brisel upozorava da bi mogao ugroziti njene ambicije za članstvo u Evropsku uniju.
Gasovod „Južna interkonekcija“, osmišljen da poveže Bosnu i Hercegovinu sa terminalom za tečni prirodni gas u susjednoj Hrvatskoj, mogao bi da ugrozi težnje BiH za članstvo u Evropskoj uniji, piše Deutsche Welle.
Projekat je strateški važan za zemlju, jer bi smanjio zavisnost Bosne i Hercegovine od ruskog gasa. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, EU je podstakla i države članice i zemlje kandidate da prekinu veze sa ruskim energetskim sektorom.
Za BiH, koja gotovo sav gas uvozi iz Rusije, ovaj gasovod bi mogao biti ključni korak ka diverzifikaciji i povezivanju sa evropskim tržištem gasa preko Hrvatske.
Zašto je Brisel zabrinut
U martu su bh. vlasti usvojile zakon koji je praktično imenovao konkretnu kompaniju sa sjedištem u Sjedinjenim Državama, AAFS Infrastructure and Energy, kao investitora projekta. Ta firma je osnovana tek krajem 2025. godine i, prema dostupnim informacijama, nema iskustvo u izgradnji gasovoda.
To je ono što je izazvalo uzbunu u Briselu. Uoči konačnog odobrenja sporazuma, ambasador EU u Bosni i Hercegovini, Luigi Soreca, uputio je pismo rukovodstvu zemlje, pozivajući ih da poštuju pravila EU.
On je naglasio da vlasti moraju „pažljivo razmotriti obaveze“ iz Ugovora o Energetskoj zajednici prilikom izrade energetskih zakona. Da bi se zadržao napredak ka članstvu u EU, dodao je, „ključno“ je da zakoni budu usklađeni sa preporukama Evropske komisije.
Za EU problem nije sam gasovod, već način na koji se projekat dodjeljuje. Brisel podržava smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, ali insistira da takvi projekti prate transparentne procedure i pravila javnih nabavki.
Nova američka kompanija nameće pitanja
Planirani sporazum i u samoj Bosni i Hercegovini izaziva sumnje. Ivana Korajlić iz Transparency International u BiH upozorila je da bi „izbjegavanje bilo kakvih transparentnih procedura i konkurencije” predstavljalo „veoma opasan” presedan.
Po njenom mišljenju, kompanija AAFS Infrastructure and Energy izabrana je da bi se zadovoljio nečiji finansijski interes. Takvi „zakoni krojeni po mjeri“, kaže Korajlić, služe privatnim interesima umjesto javnom dobru i nisu u skladu sa standardima EU.
Korajlić takođe postavlja pitanja o samoj američkoj firmi, navodeći da nije jasno odakle bi došlo navodnih 1,5 milijardi dolara (1,3 milijarde evra) investicija, niti da li kompanija može da realizuje projekat ove veličine.
Ona je napomenula da kompanija ima veze sa osobama bliskim američkom predsjedniku Donaldu Trampu, a u kombinaciji sa navodnim lobiranjem to ukazuje da je politički uticaj možda imao ulogu u njenom izboru. DW je zatražio komentar od kompanije, ali odgovor nije stigao do trenutka objavljivanja teksta.
Trnovit put ka EU
Ova kontroverza ukazuje na šire izazove u procesu pristupanja BiH EU, koji je dugo obillježen sporim reformama i političkim podjelama. Zemlja je zvanično podnijela zahtjev za članstvo 2016. godine, a status kandidata dobila je 2022.
Analitičarka Berta Lopez Domenek iz briselskog trusta mozgova European Policy Centre rekla je za DW da su formalni pregovori o članstvu počeli 2024. godine. Međutim, napredak je više puta zaustavljan zbog problema u upravljanju i neuspjeha da se uskladi sa standardima EU.
Domenek dodaje da je nemogućnost BiH da usvoji potrebne zakone posljednjih godina dovela do toga da EU ublaži svoje zahtjeve i snizi standarde. Po njenom mišljenju, „dobra vijest” je što EU sada ostaje pri kritikama i insistira da zakonodavstvo o energetskoj bezbjednosti bude usklađeno sa pravilima EU.
